Skip to content

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova

U skladu sa članom 197. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US i 113/2017), poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

1) nezaposlenim licem,

2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena,

3) korisnikom starosne penzije.

Prema članu 198. Zakona o radu, poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.

Ugovor po ovom osnovu zaključuje se u pisanom obliku i obavezno sadrži podatke o licu koje obavlja privremene i povremene poslove, vrstu posla i način njegovog izvršenja, rok izvršenja posla, radno vreme i naknadu za rad.

Osnovna obeležja koja su od značaja za zaključivanje i rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, obračuna naknade za rad i drugih primanja, kao i poreza i doprinosa, su:

• ovi poslovi ne predstavljaju radni odnos;

• to su poslovi koji se obavljaju po ugovoru van radnog odnosa, po kom angažovano lice ostvaruje pravo na naknadu za obavljeni rad (ne na zaradu) na način i u visini utvrđenim tim ugovorom, kao i pravo na socijalno osiguranje, ali ne i ostala prava iz radnog odnosa koja ostvaruju zaposleni;

• potreba za njihovim obavljanjem pojavljuje se u kraćem vremenskom periodu;

• to su poslovi koji ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini;

• privremeni i povremeni poslovi ograničeni su vremenski, s tim da zakonsko ograničenje obavljanja ovih poslova od 120 radnih dana u kalendarskoj godini odnosi se na vreme obavljanja svakog konkretnog posla. Jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu, a po završetku tog posla, može da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje drugih poslova;

• u 120 radnih dana ne računaju se radni dani u kojima lice koje obavlja privremene i povremene poslove nije radilo zbog bolesti ili druge vrste odsustvovanja sa rada;

• u rad od 120 radnih dana računaju se radni dani, bez obzira koliko je trajalo radno vreme (3, 6 ili 12 časova);

radno vreme se utvrđuje ugovorom i, po pravilu, se poklapa sa radnim vremenom zaposlenih;

• posao može da se obavlja sa punim ili nepunim radnim vremenom, a ako je lice u radnom odnosu kod drugog poslodavca sa nepunim radnim vremenom, ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da se zaključi samo za preostali deo radnog vremena do punog radnog vremena;

• ovi poslovi mogu da budu iz delatnosti ili van delatnosti poslodavca jer Zakonom o radu nije propisano da li se ugovorom o privremenim i povremenim poslovima angažuje lice za obavljanje poslova iz delatnosti ili van delatnosti poslodavca;

• poslodavac i lice koje obavlja privremene i povremene poslove međusobna prava i obaveze ugovaraju tim ugovorom;

• Zakonom o radu nije utvrđena obaveza za poslodavca da licu koje obavlja privremene i povremene poslove obezbedi druga prava koja imaju zaposleni, s obzirom da privremeni i povremeni poslovi ne predstavljaju radni odnos. Međutim, ne postoji smetnja da se u ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova utvrde i neka prava koja imaju zaposleni, kao što su pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i povratak sa rada, naknadu troškova za službeni put, za ishranu u toku rada, godišnji odmor, regres za vreme korišćenja godišnjeg odmora i druga prava, ako je takvu mogućnost poslodavac predvideo svojim opštim aktom;

ugovor o privremenim i povremenim poslovima se ne može zaključiti sa korisnicima invalidske penzije, licima koja nemaju status nezaposlenih lica (npr. preduzetnicima) ili zaposlenima koji rade puno radno vreme.

%d bloggers like this: