Skip to content

Sva roba od 31. januara 2020. godine pored deklaracije mora biti označena i mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom….)

  Trgovcima na malo ne preporučujemo da posle 31. januara 2020. godine prodaju robu koja nije označena u skladu sa Zakonom o trgovini. Roba mora biti označena deklaracijom i mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom….).

Odredbama člana 34. stav 1. Zakona o trgovini („Službeni glasnik RS“, broj 52/2019 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da roba u maloprodaji mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje.

Pored podataka  koje sadrži deklaracija, roba se deklariše i u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.

Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:

  • na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);
  • neposredno pored robe na mestu prodaje;
  • u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.

Odredbom člana 34. stav 8. Zakona propisano je da pored navedenih podataka roba u trgovini na malo mora da bude označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i sl.) , s tim što je članom 73. Zakona propisano da se ova odredba primenjuje od 31. januara 2020. godine.

Globalni broj trgovinske jedinice (Global Trade Item Number – GTIN) koristi se za jedinstvenu identifikaciju trgovinskih jedinica. Sve dodatne informacije u vezi sa bar-kodom i načinom kako se on dobija mogu se dobiti na linku:

http://www.gs1yu.org/need-gs1-barcode.html

Sa druge strane, QR kod predstavlja matrični kod, ili dvodimenzionalni bar-kod. Informacije kako se besplatno može kreirati sopstveni QR kod mogu se dobiti na linku:

https://www.qr-code-generator.com

Ukoliko se na zalihama robe u maloprodaji nalaze i artikli koji nisu označeni mašinski čitljivom oznakom, preporučujemo da trgovac na malo sam obezbedi da ti artikli budu snabdeveni mašinski čitljivom oznakom. To se može realizovati na neki od načina koji se mogu pronaći na linkovima koje smo naveli u ovom tekstu.

Građani koji umeju da čitaju bar-kod mogli bi razne činjenice da saznaju o proizvodima koje žele da kupe. Najlakše mogu da saznaju, recimo, u kojoj je zemlji roba proizvedena, na šta ukazuju prve cifre.

Svaka zemlja ima svoj posebni početni broj na bar-kodu, i to su prve dve ili tri cifre. Ako je proizvod iz Srbije, prve tri cifre bar-koda biće 860. Na primer, roba iz Nemačke je obeležena početnim ciframa od 400 do 440, roba iz Austrije od 900 do 919, a iz Kine od 690 do 695. Slede brojevi koji označavaju kompaniju koja je dodelila bar-kod. Dalje u nizu su brojevi koji obeležavaju artikal, a na kraju je kontrolni broj.

Validnost bar-koda se može proveriti u posebnom odeljku (GEPIR) na sajtu ove asocijacije www.gs1yu.org. Ukucavanjem broja sa bilo kog koda dobija se tačan naziv vlasnika bar-koda. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni znači da nešto nije u redu sa tim brojem.

Kao potrošač možete sami da instalirate aplikaciju na vašem pametnom telefonu, skenirate bar-kod i vidite odakle je taj proizvod, da nađete osnovne podatke o tom proizvodu ili neku drugu mašinski čitljivu oznaku kao što je QR kod.

Tržišni inspektori će kontrolisati poštovanje zakona u skladu sa svojim planovima, ali i po prijavama potrošača da vaša roba ne sadrži deklaraciji i mašinski čitljivu oznaku (GTIN identifikacijom, QR kodom i sl.).

Kaznene odredbe:

-novčanom kaznom od 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom,

-novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako prodaje robu bez deklaracije,

Uz prekršajnu kaznu pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

%d bloggers like this: